Авентин

Авентин (лат. Авентинум или Авентинус монс или Авентинус цоллис) је најјужнији од седам римских брежуљака, који гледа на реку Тибар, а од осталих брежуљака одвојен је Мурсијском долином. Заузимао је стратешки положај јер се с њега контролисао трговачки пут који је ишоа Тибром, те је до 1000. године нове ере био потпуно утврђен.

У старим римским легендама Рем, један од митских оснивача Рима, био је на нарочити начин повезан с Авентином, с обзиром да се он, приликом ауспиција које су вршили Ромул и Рем, попео управо на Авентин и оданде посматрао птице и њихов лет, чиме је требало да буде назначена воља богова о томе по којем од двојице близанаца ће се назвати нови град.

Антички писци су име овога брежуљка доводили у везу с неким старим латинским краљем Авентином или са сином Херакла и неке латинске свештенице Реје, који се такође звао Авентин. О томе говори Вергилије у Енеиди (VII, 656 и д.) те наводи да је овај Авентин био Мезенцијев савезник и Енејин непријатељ. Авентин је у Енеиди и поприште приче о Херкулу и Каку, чију је пећину Евандар показао Енеји (VIII, 184).

Међу храмовима који су били подигнути на Авентину издвајају се храм посвећен Дијани, богињи заштитници Латинскога савеза, те храм Јуноне Регине, који је посвећен 392. године старе ере, када је ова богиња, након римског освајања етрурскога града Веја, свечано позвана да из освојенога града "пређе" у Рим. Све до 49. године нове ере Авентин се налазио изван светих граница града, названих померијем, што можда може објаснити чињеницу да се ту често зачињао култ различитих страних божанстава. Храм Церере, Либера и Либере, посвећен 493. године старе ере, представљао је седиште плебејских едила. I сам брежуљак заправо је био део државнога земљишта (агер публицус), које је 456. године старе ере било уступљено плебејцима како би ту основали своје насеље. Авентин је још у доба позне римске републике остао средиштем политике популара. Управо су на Авентину 121. године старе ере били опкољени и потиснути Гај Семпроније Гракхо и његове присталице. Међутим, у доба Римског царства Авентин је постао место на којем су се градиле првенствено луксузне грађевине за градску елиту римског друштва. Југозападно од Авентина налазе се Емпорион и Монте Тестаццио, брдо високо 36 метара и састављено од одбачених фрагмената старих амфора.

Вањске везе

Урбанизација Авентина Архивирано 2007-02-24 на Wаyбацк Мацхине-у (италијански)
Сателитски снимак са Гоогле Мапс