Гледиште (будизам)

Дио серије чланака на тему Будизам

Хисторија будизма Дармичке религије Кронологија будизма Будистички сабори

Темељи Четири племените истине Племенити осмокраки пут Пет поука Нирвāна · Три драгуља

Кључни термини Три ознаке бића Скандха · Козмологија · Дхарма Самсара · Ребиртх · Схунyата Пратитyа-самутпада · Карма · Несопство

Водеће личности Гаутама Буддха Нагарјуна · Доген Будини сљедбеници · Породица

Пракса и постигнућа Буддхаство · Бодхисаттва Четири стадија просвјетљења Парамији · Медитација · Лаици

Будизам по регијама Југоисточна Азија · Источна Азија Тибет · Индија · Запад

Будистичке школе Тхеравāда · Махāyāна Вајраyāна · Ране школе

Текстови Пали канон Пали Сутте · Махаyана Сутре Винаyа · Абхидхамма

Компаративне студије Култура · Попис тема

Гледиште (пали: диṭṭхи, санскрт: дṛṣṭи) је средишњи појам будизма. Гледиште није проста збирка ставова, већ покретачко тумачење искуства које интензивно обликује мисли, утиске и делање.

Буда генерално препоручује невезивање за гледишта. Он посебно саветује не заузимање становишта поводом вечитих метафизичких питања, која су суштински немислива, јер то не води ослобођењу ума, што је искључиви циљ његовог учења.

У будизму се исправно гледиште (саммā диṭṭхи) сматра првим кораком будистичког пута. Буда у својим говорима помињао следеће ставове који помажу невезивању за гледишта: настојање на директном искуству уместо ослањања на мишљења, ослобађање од предубеђења, избегавање брзог закључивања, отвореност за разна објашњења, спремност за промену мишљења ако је противно чињеницама, итд.

Етимологија

Пали реч диṭṭхи буквално значи виђење, гледиште, теорија, назор. Етимолошки је сродно грчком појму докса. Понекад се преводи и као становиште.

Будино учење

Штетност гледишта

Буда указује на опасност која се крије у нашим гледиштима. Погрешна гледишта прво утичу на наш систем вредности, а потом рађају погрешне речи и поступке. Буда ово види као узрок свих других невоља:

Заиста не знам ниједну другу ствар због које још ненастала штетна стања ума тако настају, а већ настала штетна стања ума се тако умножавају као што је то погрешно гледиште.

– Буда

Буда посебно инсистира на невезивању за сопствена гледишта, односно на њиховом лаком напуштању:

Други ће слепо следити сопствена гледишта, истрајавати на њима и тешко их напуштати. Ми нећемо слепо следити сопствена гледишта, истрајавати на њима, већ ћемо их лако напуштати.

– Буда

Према Будиним речима, сврха исправног увида је одвратност, а сврха одвратности напуштање страсти. У каснијој будистичкој традицији, први корак на путу ка пробуђењу је исправно гледиште.

"Џунгла" метафизичких гледишта

Такође, Буда је говорио да вечита метафизичка питања треба једноставно одложити на страну:

Спекулативна гледишта (свет је вечан, свет није вечан, свет је бесконачан, свет је коначан, душа и тело су исто, душа и тело су различито, после смрти ослобођени постоји, после смрти ослобођени не постоји…) јесу читаво шипражје гледишта, џунгла гледишта, искривљење, колебање, оков гледишта. Она су оптерећена патњом, јадом, очајем и грозницом, не воде трежњењу, хлађењу, стишавању, миру, непосредном знању, пробуђењу, нирвани. Спекулативна гледишта је Ослобођени одложио на страну.

– Буда

То посебно важи за спекулативна гледишта која ометају аскетску праксу:

Овако аскета погрешно усмерава своју пажњу: "Јесам ли ја живео у прошлости? Или нисам живео у прошлости? Шта сам ја био у прошлом животу? Какав сам био у прошлом животу? Ако сам био такав, где сам живео? Хоћу ли живети и у будућности? Или нећу имати будући живот? Шта ћу бити у будућем животу? Какав ћу бити у будућем животу? Ако ћу бити такав, где ћу живети?" или он лупа главу о непосредној садашњости: "Да ли ја постојим? Или не постојим? Какав сам ја? Откуд је ово биће настало? Куда иде?"

– Буда

Буда је објаснио да он не заступа никаква гледишта поводом тих питања, јер то не води циљу: ослобођењу од страсти, пробуђењу и нирвани. Он изнова подсећа да се бави питањима "о болу, о на­станку бола, о престанку бола, о путу који води до престанка бола." Стога, та гледишта треба једноставно одложити на страну, јер доприносе патњи.

"Џунгла" гледишта о сопству

Иако је Буда жестоко критиковао идеју сопства, такође није заузимао супротно становиште, да сопство не постоји. Он је сва та становишта називао "џунглом гледишта" које стоје као препрека на путу ослобођења ума:

Док год човек поклања пажњу ономе што не би требало, једно од шест врста гледишта у њему настаје:
• гледиште „сопство постоји“ се у њему јавља и учвршћује;
• гледиште „сопство не постоји“ се у њему јавља и учвршћује;
• гледиште „сопством опажам сопство“ се у њему јавља и учвршћује;
• гледиште „сопством опажам не-сопство“ се у њему јавља и учвршћује;
• гледиште „не-сопством опажам сопство“ се у њему јавља и учвршћује;
• или гледиште: „ово моје сопство је то које говори, осећа и доживљава плод добрих и лоших поступака; оно је трајно, непроменљиво, вечно, не подлеже промени и заувек ће трајати“.

Ово се назива шипражјем гледишта, џунглом гледишта, искривљеношћу гледишта, оковом гледишта. Сапет оковима гледишта, незналица, прост човек не ослобађа се рођења, старости и смрти, жалости, нарицања, бола, туге и очаја. Не ослобађа се, кажем вам, од патње.

– Готама Буда

Тумачења

Племенити осмоструки пут почиње исправним гледиштем. У једном говору Буда читав пут пореди са кочијом, а исправно гледиште с коњима који је вуку.

Под погрешним гледиштем (мићћха диṭṭхи) Буда подразумева гледиште које нас удаљава од поштовања моралних начела, које пориче да постоји корист од чињења добрих дела. Вођени таквим гледиштем, убеђени смо да нема сврхе бити дарежљив, пожртвован, поштовати своје родитеље, породицу, да наша добра ни лоша дела немају никакве последице. То нас онда може навести на разне неодговорне, чак безобзирне поступке, којима угрожавамо друге, али и себе саме.

Још једна варијанта лошег гледишта коју помиње Буда је чврсто држање неког мишљења, инсистирање да је само оно исправно, док су друга погрешна. У жељи да задовољимо свој его лако се упуштамо у расправе и сукобе.

Литература

• Елијаде, Мирча (1996). Водич кроз светске религије. Београд: Народна књига. 
• Ковачевић, Бранислав (2014). Овако сам чуо: Будино учење на основу извора у Пали канону. Нови Сад–Београд. 
• Фуллер, Паул (2005). Тхе Нотион оф Диṭṭхи ин Тхеравāда Буддхисм: Тхе Поинт оф Виеw. Роутледге. стр. 1. 

Повезано

• Ум (будизам)
• Немисливо
• Племенити осмоструки пут

Спољашње везе

• Бхиккху Бодхи, Исправно разумевање (самма диттхи)