Prijeđi na sadržaj

31. 7.

Izvor: Wikipedija

31. jul/juli/srpanj (31. 7.) je 212. dan u godini po gregorijanskom kalendaru (213. u prestupnoj godini) Do kraja godine ima još 153 dana.

Događaji

[uredi | uredi kod]
  • 1409. — hrvatsko-ugarski kralj Ladislav Napuljski prodao Mletačkoj Republici Zadar i svoja dinastička prava na Dalmaciju za 100.000 dukata.
  • 1498. — španski moreplovac Kristofer Kolumbo na trećem putovanju u Novi svet otkrio ostrvo koje je nazvao Trinidad.
  • 1648. — u borbi s Turcima poginuo proslavljen srpski junak iz Ravnih Kotara Vuk Mandušić, uz Stojana Jankovića i Iliju Smiljanića najomiljeniji junak narodne uskočke epike.
  • 1658. — veliki mogul Aurangzeb proglasio se carem u Indiji.
  • 1789. — ruske i austrijske trupe, pod komandom grofa Aleksandra Suvorova i vojvode od Koburga, pobedile tursku vojsku kod Fokšanija u Rumuniji.
  • 1919. — u Nemačkoj donet Vajmarski ustav, kojim je ukinuta carevina i uspostavljena republika. Nemački car Vilhelm II abdicirao u novembru 1918. po kapitulaciji Nemačke u Prvom svetskom ratu.
  • 1941. — nemački maršal Herman Gering dao pismenu direktivu šefu policije Rajnhardu Hajdrihu da sačini nacrt plana za istrebljenje evropskih Jevreja.
  • 1954. — italijanska ekspedicija koju je predvodio Ardito Desio prva osvojila vrh Godvin Ostin, poznat kao K2, na Karakorumu, drugi najviši planinski vrh na svetu, visok 8611 metara.
  • 1964. — američki vasionski brod bez ljudske posade „Rendžer 7“ emitovao prve snimke tamne strane Meseca.
  • 1969. — papa Pavle VI stigao u Ugandu, u prvu papsku posetu Africi.
  • 1971. — američki astronauti Dejvid Skot i Džejms Irvin, članovi misije „Apolo 15“, drugog dana boravka na Mesecu proveli više od šest časova u vožnji lunarnim vozilom. To je bila prva vožnja po tlu Meseca.
  • 1991. — predsednici SSSR i SAD Mihail Sergejevič Gorbačov i Džordž Buš potpisali u Moskvi sporazum o ograničenju nuklearnog oružja velikog dometa.
  • 1993. — napadom Izraela na jug Libana, tokom kojeg je ubijeno 140 ljudi, a 500.000 izbeglo prema severu zemlje, prekinuto jednonedeljno primirje na Bliskom istoku.
  • 1994. — savet bezbednosti Ujedinjenih nacija odobrio upotrebu sile u Haitiju, čime je dozvoljena vojna intervencija koju su protiv vojnog režima predvodile SAD, i omogućen povratak na vlast izbeglog predsednika Žan-Bertran Aristida.
  • 1997. — umro bivši vijetnamski car Bao Daj, poslednji monarh Vijetnama, koji je kao marioneta vladao zemljom pod francuskom kolonijalnom upravom. Posle četiri decenije u izbeglištvu umro u vojnoj bolnici u Parizu u 83. godini.
  • 2001. — umro bivši portugalski predsednik Francisko Kosta Gomes. Gomesa na funkciju predsednika postavila revolucionarna hunta, pet meseci posle aprilske pobune 1974. kojom je okončana 50-godišnja desničarska diktatura.
  • 2002. — na osnovu sporazuma vlada Bosne i Hercegovine i Hrvatske u Karlovcu bivši lider cazinskih muslimana Fikret Abdić osuđen na 20 godina zatvora, za ratne zločine od 1993. do 1995. u tadašnjoj Autonomnoj Pokrajini Zapadna Bosna.
  • 2003. — ministar odbrane Srbije i Crne Gore Boris Tadić doputovao u Izrael. To je prva poseta ministra odbrane u istoriji dve zemlje.
  • 2003. — austrijanac Feliks Baumgartner prvi padobranom preleteo Lamanš, padajući brzinom većom od 200 kilometara na sat.

.

Rođenja

[uredi | uredi kod]

.

Smrti

[uredi | uredi kod]

Blagdani

[uredi | uredi kod]

.

Praznici i dani sećanja

[uredi | uredi kod]

.


Vidi takođe: Godišnji kalendar - Dnevni kalendar